Liberalizam
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoka poslovna škola

Sadržaj:
Uvod 2
Liberalni shvaćanje ideje slobode pojedinca 3
Koreni liberalizma 3
Ekonomski liberalizam 8
Preduzetništvo 8
Neoliberalizam 9
Liberalizam u Srbiji 9
Rezime 10
Literatura 11
UVOD
Liberalizam (lit. liberalis-napredan)-je politicko učenje koje obuhvata nekoliko istorijskih i modernih ideologija koje smatraju odbranu ličnih sloboda osnovnom svrhom državnog ustrojstva (vlade).
U početku bio je to zahtev jedne relativno male grupe prosvećenih, odraz njihovog sazrelog uverenja da ljudi poseduju određena prava utemeljena u samom prirodnom poretku, dakle onom poretku koji fundamentalno prethodi svim naknadno uspostavljenim hijerarhijama i podelama. Međutim, ovaj zahtev je postavljen univerzalno - on govori u ime svake jedinke, nezavisno od položaja u društvu u kome se ona trenutno nalazi. Na taj način se zahtev jedne još uvek malobrojne elite obrazovanih ljudi oslonio na široku demokratsku osnovu. Jedna od ključnih osobenosti liberalizma je optimizam: on je konstantan i povezuje ideju o ljudskom napretku i stalnoj evoluciji društva. Kada liberali govore o promenama, oni uvek na umu imaju pretpostavku da je i individualni i kolektivni organizam sposoban za stalno usavršavanje. Oni pri tome nikada nemaju na umu bilo kakve drastične mere da bi se postulirani poredak dobrog društvenog uređenja ostvario. Drugim rečima, liberali prepuštaju hodu vremena da se njihov ideal realizuje - polazeći od čvrstog uverenja da je čovek racionalno biće i da su pronađeni osnovni mehanizmi da svaka individua realizuje svoju sreću, oni s puno poverenja i strpljenja gledaju u budućnost. Kada oni govore o reformama, onda uvek u osnovi leži vera u socijalnu evoluciju, a ne u političku moć koja bi postulat socijalne harmonije spolja nametnula, odnosno primenila nasilje i indoktrinaciju kao sredstvo da bi se ideal dobrog društvenog poretka realizovao.
Može se reći da je liberalizam zapravo izgrađen na skupu različitih istorijskih pretpostavki osobenog puta zapadnoevropske civilizacije. Bez ovih pretpostavki se ovaj osobeni oblik društvenog saobraćanja i uverenja, odnosno institucionalno uspostavljenih vrednosti, koje su trajno uticale na mišljenje i delanje njenih stanovnika, ne bi mogao ni zamisliti. Temelje ovog složenog sklopa dalo je antičko nasleđe - helenska racionalnost i državna organizacija starog Rima. Preko hrišćanske crkve uspostavljeno je opšte uverenje o postojanju jednog univerzalnog poretka u kome svaka jedinka nalazi svoje mesto i zaštitu. Pojava slobodnih gradova i univerziteta na tlu zapadne Evrope, kao i borba između svetovne i duhovne vlasti utrli su put za duhovnu autonomiju jedinke, koja predstavlja srž svih ostalih sloboda, koje stoje u temelju liberalnog učenja. Slobodan razvoj preduzetništva, pravno osiguran položaj jedinke od samovoljnog uplitanja vlasti, borba za kontrolu i zauzdavanje svemoći političke vlasti trasirali su put zapadnoevropske civilizacije.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]